Последњих година, кинеска електроенергетска индустрија је доживела брз напредак, постигавши значајан напредак како у технологији, тако и у управљању. Достигнућа попут технологија ултрависоког напона и суперкритичних технологија позиционирала су Кину као глобалног лидера. Велики напредак је постигнут од планирања до изградње, као и на нивоу управљања радом и одржавањем.
Како су се кинеска енергетска, нафтна, хемијска, индустрија градског железничког саобраћаја, аутомобилска и бродоградња брзо шириле, посебно са убрзањем трансформације мреже, узастопним увођењем пројеката ултрависоког напона и глобалним померањем производње жица и каблова у Азијско-пацифички регион са средиштем око Кине, домаће тржиште жица и каблова се брзо проширило.
Сектор производње жица и каблова појавио се као највећи међу преко двадесет пододељења електротехничке и електронске индустрије, чинећи четвртину сектора.
I. Зрела фаза развоја индустрије жица и каблова
Суптилне промене у развоју кинеске кабловске индустрије последњих година указују на прелазак из периода брзог раста у период зрелости:
– Стабилизација тржишне потражње и успоравање раста индустрије, што резултира трендом ка стандардизацији конвенционалних производних техника и процеса, са мање револуционарних или револуционарних технологија.
– Строги регулаторни надзор од стране надлежних органа, заједно са нагласком на побољшању квалитета и изградњи бренда, доводи до позитивних тржишних подстицаја.
– Комбиновани ефекти спољних макро и унутрашњих фактора индустрије подстакли су предузећа која се придржавају прописа да дају приоритет квалитету и брендирању, ефикасно демонстрирајући економију обима унутар сектора.
– Захтеви за улазак у индустрију, технолошка сложеност и интензитет инвестиција су се повећали, што је довело до диференцијације међу предузећима. Метјуов ефекат је постао очигледан међу водећим компанијама, са порастом броја слабијих компанија које излазе са тржишта и смањењем броја нових учесника. Спајања и реструктурирање индустрија постају све активнији.
– Према праћеним и анализираним подацима, удео прихода компанија које котирају на кабловској берзи у укупној индустрији стално се повећавао из године у годину.
– У специјализованим областима индустрија које погодују централизованом обиму, лидери у индустрији не само да доживљавају побољшану концентрацију тржишта, већ је порасла и њихова међународна конкурентност.
II. Трендови у развојним променама
Капацитет тржишта
У 2022. години, укупна национална потрошња електричне енергије достигла је 863,72 милијарде киловат-сати, што представља међугодишњи раст од 3,6%.
Подела по индустрији:
– Потрошња електричне енергије у примарној индустрији: 114,6 милијарди киловат-сати, што је повећање од 10,4%.
– Потрошња електричне енергије у секундарној индустрији: 57.001 милијарди киловат-сати, што је повећање од 1,2%.
– Потрошња електричне енергије у терцијарној индустрији: 14.859 милијарди киловат-сати, што је повећање од 4,4%.
– Потрошња електричне енергије становника градова и села: 13.366 милијарди киловат-сати, што је повећање од 13,8%.
До краја децембра 2022. године, кумулативни инсталирани капацитет за производњу електричне енергије у земљи достигао је приближно 2,56 милијарди киловата, што представља међугодишњи раст од 7,8%.
У 2022. години, укупни инсталирани капацитет обновљивих извора енергије премашио је 1,2 милијарде киловата, при чему су хидроелектране, енергија ветра, соларна енергија и производња енергије из биомасе биле на првом месту у свету.
Конкретно, капацитет енергије ветра био је око 370 милиона киловата, што је повећање од 11,2% у односу на претходну годину, док је капацитет соларне енергије био око 390 милиона киловата, што је повећање од 28,1% у односу на претходну годину.
Капацитет тржишта
У 2022. години, укупна национална потрошња електричне енергије достигла је 863,72 милијарде киловат-сати, што представља међугодишњи раст од 3,6%.
Подела по индустрији:
– Потрошња електричне енергије у примарној индустрији: 114,6 милијарди киловат-сати, што је повећање од 10,4%.
– Потрошња електричне енергије у секундарној индустрији: 57.001 милијарди киловат-сати, што је повећање од 1,2%.
– Потрошња електричне енергије у терцијарној индустрији: 14.859 милијарди киловат-сати, што је повећање од 4,4%.
– Потрошња електричне енергије становника градова и села: 13.366 милијарди киловат-сати, што је повећање од 13,8%.
До краја децембра 2022. године, кумулативни инсталирани капацитет за производњу електричне енергије у земљи достигао је приближно 2,56 милијарди киловата, што представља међугодишњи раст од 7,8%.
У 2022. години, укупни инсталирани капацитет обновљивих извора енергије премашио је 1,2 милијарде киловата, при чему су хидроелектране, енергија ветра, соларна енергија и производња енергије из биомасе биле на првом месту у свету.
Конкретно, капацитет енергије ветра био је око 370 милиона киловата, што је повећање од 11,2% у односу на претходну годину, док је капацитет соларне енергије био око 390 милиона киловата, што је повећање од 28,1% у односу на претходну годину.
Статус инвестиције
У 2022. години, инвестиције у пројекте изградње мреже достигле су 501,2 милијарде јуана, што је повећање од 2,0% у односу на исти период прошле године.
Велике компаније за производњу електричне енергије широм земље завршиле су инвестиције у енергетске пројекте у укупном износу од 720,8 милијарди јуана, што представља међугодишње повећање од 22,8%. Међу њима, инвестиције у хидроенергију износиле су 86,3 милијарде јуана, што је пад од 26,5% у односу на исти период прошле године; инвестиције у термоенергију износиле су 90,9 милијарди јуана, што је повећање од 28,4% у односу на исти период прошле године; инвестиције у нуклеарну енергију износиле су 67,7 милијарди јуана, што је повећање од 25,7% у односу на исти период прошле године.
Последњих година, вођена иницијативом „Појас и пут“, Кина је значајно проширила своја улагања у афричке моћи, што је довело до проширеног обима кинеско-афричке сарадње и појаве невиђених нових могућности. Међутим, ове иницијативе такође укључују више политичких, економских и друштвених питања, што доводи до значајних ризика из различитих углова.
Изгледи тржишта
Тренутно су надлежна одељења објавила неке циљеве за „14. петогодишњи план“ у развоју енергетике и електричне енергије, као и акциони план за паметну енергију „Интернет+“. Такође су уведене директиве за развој паметних мрежа и планови за трансформацију дистрибутивне мреже.
Дугорочни позитивни економски фундаменти Кине остају непромењени, а карактеришу их економска отпорност, значајан потенцијал, велики маневарски простор, одржива подршка расту и континуирани тренд оптимизације структурних прилагођавања економије.
До 2023. године, предвиђа се да ће инсталирани капацитет за производњу електричне енергије у Кини достићи 2,55 милијарди киловатa, а да ће се до 2025. године повећати на 2,8 милијарди киловат-сати.
Анализе указују на то да је кинеска електроенергетска индустрија последњих година доживела брз развој, са значајним повећањем обима индустрије. Под утицајем нових високих технологија као што су 5G и Интернет ствари (IoT), кинеска електроенергетска индустрија је ушла у нову фазу трансформације и модернизације.
Развојни изазови
Кинески тренд диверзификованог развоја у индустрији нове енергије је очигледан, при чему се традиционалне базе енергије ветра и фотонапонског система активно гранају у складиштење енергије, водоничну енергију и друге секторе, стварајући образац комплементарности више енергетских система. Укупни обим изградње хидроенергије није велики, углавном је усмерен на пумпно-акумулационе електране, док изградња електроенергетске мреже широм земље доживљава нови талас раста.
Развој кинеске енергетике ушао је у кључни период промене метода, прилагођавања структура и промене извора моћи. Иако је свеобухватна реформа енергетике постигла значајан напредак, предстојећа фаза реформе суочиће се са огромним изазовима и огромним препрекама.
Са брзим развојем енергетике Кине и континуираном трансформацијом и модернизацијом, велико ширење електроенергетске мреже, повећање напона, све већи број јединица за производњу електричне енергије великог капацитета и високих параметара, као и масовна интеграција нових производа енергије у мрежу, све то доводи до сложене конфигурације електроенергетског система и оперативних карактеристика.
Посебно, повећање нетрадиционалних ризика изазваних применом нових технологија као што су информационе технологије подигло је веће захтеве за могућностима подршке система, могућностима преноса и могућностима подешавања, представљајући значајне изазове за безбедан и стабилан рад електроенергетског система.
Време објаве: 01.09.2023.